Ovo pomalo zastrašujuće ime označava više planinskih lanaca između Skadarskog jezera na jugozapadu i Metohijske ravnice na sjeveroistoku (u užem smislu), kao i lanac od planine Čakor do gornjeg toka rijeke Ibar i Kosovske Mitrovice (Prokletije u širem smislu).

Vrhovima  i visovima Prokletija pruža se crnogorsko-albanska i crnogorsko-kosovska granica. Ovdje je i granica slivova tj. razvođe jadranskog (izvori pritoka Drima) i crnomorskog sliva (izvorište Lima). Kako su pokletijske stijene nepropusne, vodenih tokova ima puno, a da se ne gube pomaže im snijeg koji se zadržava do kasnog ljeta. Najviši vrh Prokletija Maja Jezerce (u Albaniji) sa 2.694 metara n.v. najviši je vrh Dinarida.

,,Čoveka hvata jeza i strah gledajući surovi divlji izgled ove gorostasne planinske grupe“, napisao je Jovan Cvijić, opisujući Prokletije. Dodao je da je ova planina ,,najzamršenija, najnepristupačnija i najdivljija planinska skupina na Balkanskom poluostrvu, a posle Alpa i u Evropi“.

Međutim, sjeveroistočni ogranak Prokletija ili sjeverna grupa koja počinje od planine (i istoimenog prevoja) Čakor (tu su i Mokra planina, Hajla, Rusolija, Žljeb, Mokra gora), posebna je priča. Za razliku od plavsko-gusinjskih i albanskih Prokletija, koje su ili predivna, bajkolika kombinacija pitomosti i divljine, ili čista, zastrašujuća, misteriozna surovost, ova, sjeverna grupa planina je mnogo manje krševita, ima mnogo blaže oblike reljefa i uopšte pruža mnogo više razloga za smirenost i uživanje.

Na potezu Čakor – Vaganica – Mokra – Smiljevica, iznad šuma, pašnjaci zahvataju veliko prostranstvo. Na tom prostoru nalaze se brojni stočarski katuni.